НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Марку

О светињи брака и о разводу. Благосиљање дјеце. Богати младић. О награди због сљедовања за Христом. Треће предсказивање страдања, смрти и васкрсења. Молба синова Зеведејевих. Исцјељење слијепог Вартимеја.

1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше. 2. И приступивши фарисеји, кушајући упиташе га: Може ли муж отпустити жену? 3. А он одговори и рече им: Шта вам заповједи Мојсеј? 4. А они рекоше: Мојсеј допусти да јој се даде отпусна књига и да се отпусти. 5. И одговарајући Исус рече им: Због окорелости срца вашег написа вам он заповијест ову. 6. А у почетку стварања Бог их је створио као мужа и жену. 7. Због тога ће оставити човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, 8. И биће двоје једно тијело. Тако нису више двоје него једно тијело. 9. А што је Бог саставио човјек да не раставља. 10. И у кући опет запиташе га о томе ученици његови, 11. И рече им: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. 15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови. 17. И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје. 21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 28. А Петар му поче говорити: Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо. 29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, 30. А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и дјецу, и њиве, уз прогоњење, а у вијеку који долази живот вјечни. 31. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први. 32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити: 33. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима; 34. И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће. 35. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити. 36. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним? 37. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други са лијеве, у слави твојој. 38. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крстим? 39. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се; 40. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће се дати којима је припремљено. 41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована. 42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима. 43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи: 44. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга. 45. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе. 46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи. 47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! 48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. 52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.