НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Луки

Мироносице на гробу и казивање анђела о Христовом васкрсењу. Петар на гробу Исусову. Јављање Христа двојици ученика на путу за Емаус. Јављање апостолима. Обећање Светога Духа ученицима и благослов. Вазнесење.

1. А у први дан недјеље дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, а с њима и неке друге жене; 2. Али нађоше камен одваљен од гроба. 3. И ушавши не нађоше тијело Господа Исуса. 4. И док се оне чуђаху томе, гле, два човјека стадоше пред њих у блиставим хаљинама; 5. А када се оне уплашише и оборише лица земљи, рекоше им: Што тражите живога међу мртвима? 6. Није овдје, него устаде; сјетите се како вам каза док бјеше још у Галилеји, 7. Говорећи како Син Човјечији треба да буде предан у руке људи грјешника и да буде разапет и трећи дан да васкрсне. 8. И сјетише се ријечи његових. 9. Па вративши се од гроба, јавише све ово Једанаесторици и свима осталима. 10. А то бијаху Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима. 11. И овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им. 12. А Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 13. И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус. 14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима. 15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима. 16. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају. 17. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели? 18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана? 19. И рече им: Шта? А они му рекоше: О Исусу Назарећанину, који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом; 20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га? 21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 23. Па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив. 24. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. 25. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци! 26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју? 27. И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 29. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима. 30. И док он сјеђаше с њима за трпезом, узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им. 31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 32. И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма? 33. И уставши онога часа, вратише се у Јерусалим, и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима. 34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба. 36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: Мир вам! 37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. 38. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? 39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам. 40. И ово рекавши показа им руке и ноге. 41. А док још не вјероваху од радости и док се чуђаху, рече им: Имате ли овдје шта за јело? 42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. 43. И узевши једе пред њима. 44. А њима рече: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима. 45. Тада им отвори ум да разумију Писма. 46. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, 47. И да се у његово име проповиједа покајање и опроштење гријехова по свим народима, почевши од Јерусалима. 48. А ви сте свједоци овоме. 49. И ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине. 50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, 53. И бјеху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!