НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Луки

О Христовој власти. Прича о злим виноградарима. О камену који одбацише зидари и о плаћању порезе. О васкрсењу мртвих. Христос Син Божији. Осуда књижевника.

1. И догоди се једнога од оних дана док је он учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама. 2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт? 3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: 4. Крштење Јованово – да ли бјеше с неба или од људи? 5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му. дакле, не вјеровасте? 6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк. 7. И одговорише да не знају откуда. 8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним. 9. А народу поче казивати причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме. 10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше. 13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега. 14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство. 15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог! 17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га. 19. И тражаху првосвештеници и књижевници да у онај час дигну руке на њега, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза. 20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој. 21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: 22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не? 23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? 24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. 25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. 26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше. 27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га, 28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему. 29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; 30. И узе други жену, и он умрије без дјеце; 31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше. 32. А послије свију умрије и жена. 33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. 34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају; 35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; 36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. 37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи. 39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао. 40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече: 41. Како говоре да је Христос син Давидов? 42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране, 43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. 44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син? 45. А када сав народ слушаше, рече ученицима својим: 46. Чувајте се књижевника, који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва мјеста по синагогама и зачеља на гозбама; 47. Који једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, они ће још већма бити осуђени.