НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Луки

Увод. Најава рођења Јована Претече, Благовијест Пресветој Дјеви Марији. Посјета Марије Јелисавети, Пјесма Маријина. Рођење и обрезање Јованово. Пјесма Захаријина.

1. Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, 2. Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), 3. Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, 4. Да познаш темељ оних ријечи којима си научен. 5. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. 6. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. 7. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. 8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, 9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. 10. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. 11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. 12. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх. 13. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. 14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. 15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; 16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; 17. И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. 18. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. 19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. 20. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. 21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. 22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем. 23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему. 24. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: 25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. 26. А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, 27. Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. 28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама! 29. А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? 30. И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! 31. И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. 32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; 33. И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја. 34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? 35. И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. 36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. 37. Јер у Бога је све могуће што каже. 38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње. 39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 50. И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје. 51. Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова. 52. Збаци силне са пријестола, и подиже понижене. 53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. 54. Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости; 55. Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме. 57. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. 58. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 59. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова – Захарија. 60. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован. 61. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. 62. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. 63. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. 64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. 65. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај 66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим. 67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: 68. Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. 69. И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега, 70. Као што каза устима светих пророка својих од вијека, 71. Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе; 72. Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега, 73. Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати: 74. Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо, 75. У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег. 76. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут; 77. Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових, 78. Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине; 79. Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира. 80. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.