НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Јовану

Христос храни пет хиљада људи, и иде по мору. Исус Христос Хљеб живота. Неки од ученика напуштају Христа. Апостол Петар га признаје за Сина Божијег.

1. Послије тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. 2. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. 3. А Исус изиђе на гору, и ондје сјеђаше са ученицима својим. 4. А бијаше близу Пасха, празник јудејски. 5. Подигнувши Исус очи, и видјевши да мноштво народа долази к њему, рече Филипу: Одакле да купимо хљеба да ови једу? 6. А ово говораше кушајући га, јер сам знађаше шта ће чинити. 7. Одговори му Филип: Ни за двјеста динара хљеба није им доста, да свако од њих само мало добије. 8. Рече му један од ученика његових, Андреј, брат Симона Петра: 9. Овдје има једно момче које има пет хљебова јечмених и двије рибе. Али шта је то на толико мноштво? 10. А Исус рече: Реците људима да посједају. А бјеше траве много на ономе мјесту. Посједаше, дакле, људи на број око пет хиљада. 11. А Исус узе хљебове, и заблагодаривши, раздаде ученицима, а ученици онима који бијаху посједали: тако и од риба колико хтједоше. 12. А када се наситише рече ученицима својим: Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне. 13. И сакупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хљебова јечмених што преостаде иза оних који су јели. 14. А људи видјевши знамење које учини Исус говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет. 15. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. 16. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, 17. И ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима. 18. А море се подизаше од великога вјетра. 19. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. 20. А он им рече: Ја сам; не бојте се! 21. И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. 22. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше;! 23. А друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари. 24. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. 25. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо? 26. Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. 27. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. 28. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дјела Божија? 29. Одговори Исус и рече им: Ово је дјело Божије да вјерујете у Онога кога Он посла. 30. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти вјерујемо? Шта ти чиниш? 31. Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хљеб са неба даде им да једу. 32. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хљеб са неба него Отац мој даје вам истинити хљеб са неба; 33. Јер хљеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свијету. 34. Тада му рекоше: Господе, дај нам свагда тај хљеб! 35. А Исус им рече: Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у мене вјерује неће никад ожедњети. 36. Него вам рекох: и видјели сте ме, и не вјерујете. 37. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истјерати напоље. 38. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. 39. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у посљедњи дан. 40. А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. 41. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хљеб који сиђе с неба, 42. И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао? 43. А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. 44. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. 45. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени. 46. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца. 47. Заиста, заиста вам кажем: Који вјерује у мене има живот вјечни. 48. Ја сам хљеб живота. 49. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помријеше. 50. Ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. 51. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек; и хљеб који ћу ја дати тијело је моје, које ћу ја дати за живот свијета. 52. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо? 53. А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. 54. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. 55. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. 56. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. 57. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене. 58. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек. 59. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. 60. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати? 61. А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава? 62. А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био? 63. Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су. 64. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати. 65. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега. 66. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. 67. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете? 68. Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога. 69. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога. 70. Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу? И један од вас је ђаво. 71. А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер он намјераваше да га изда, иако бјеше један од Дванаесторице.