1. А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим. кнез јудејски. 2. Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим. 3. Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега. 4. Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? 5. Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. 6. Што је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је. 7. Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго. 8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа. 9. Одговори Никодим и рече му: Како може то бити? 10. Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? 11. Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате. 12. Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско? 13. И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу. 14. И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији, 15. Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни, 16. Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. 17. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. 18. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. 19. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. 20. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. 21. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена. 22. Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше. 23. А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху. 24. Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу. 25. Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења. 26. И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему. 27. Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба. 28. Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим. 29. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је. 30. Он треба да расте, а ја да се умањујем. 31. Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је; 32. И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима. 33. Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит. 34. Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру. 35. Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку. 36. Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.