НОВИ ЗАВЕТ

Свето јеванђеље по Јовану

Исус у Гетсиманији. Јудина издаја и хватање Исуса. Одвођење првосвештенику Ани. Петрово одрицање. Исус пред првосвештеницима Аном и Кајафом и пред Пилатом.

1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови. 2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим. 3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем. 4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите? 5. Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. 6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. 7. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. 8. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду. 9. Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао. 10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо. 11. Тада рече Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем? 12. Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, 13. И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године. 14. А Кајафа бјеше онај што даде савјет Јудејцима да је боље да један човјек умре за народ. 15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника. 16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. 17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам. 18. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се. 19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. 20. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. 21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих. 22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику? 23. Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш? 24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. 25. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам. 26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим? 27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева. 28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека? 30. Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби. 31. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити. 32. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски? 34. Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени? 35. Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио? 36. Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде. 37. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој. 38. Рече му Пилат: Шта је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога? 40. Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник.